Put

" Život ljudski nije kuća,već put.Na tome putu ima,istina,kuća u koje svraćamo,nekada kraće,nekada duže vreme u njima ostajemo,mnogi se zadrže već u prvoj za ceo život,ali ono što ljudi zovu `moj život,moja žena,moj pas,moje dete`,da se poslužim jednim Rilkeovim stihom,i sami znaju: `samo su tuđe slike,na koje slepo,ispruženim rukama naleću`.
Ljudske zablude su velike.Ništa što je spolja,zvalo se to kuća,automobil,žena ili prijatelj,nije moje jer nemam pravo ni na kakvo vlasništvo,a najmanje na one trošne i krhke stvari i bića koji danas jesu,a sutra nisu,koje zemljotres,poplava,rat i smrt mogu svakog časa da odnesu.Ono što jeste jedino moje,je ono što nosim u sebi,a to je moje duhovno blago,to su moja uverenja ako su stvarno moja,to je moja vera ako je stvarno imam,to je moja ljubav,ako sam prestao da volim samo sebe,to je,najzad,moja sloboda,do koje sam velikim naporom došao i koja mi omogućava da u svakom odlučnom trenutku svoga života,a za značajnog čoveka ovi trenuci nisu retki,mogu da kažem: da ili ne.Ovo unutarnje blago,kao što rekosmo,samo je moje,i kada je ono stvarno postalo deo mene i počelo da silazi do u poslednju ćeliju tela,onda mi ga više niko i nikada ne može oduzeti.Čak,možda,ni smrt."
(V.Jerotić)