" Ponekad pišemo najnežnije priče,Ili se ranjavamo kidajući iz sebe stihove.Ono malo najboljeg što imamo i umemo,lagano i strpljivo slažemo u pasuse i u knjige koje neko nekad pročita.Da li i knjige umiru sa smrću pisca i onih čitalaca koji su ih zavoleli dok su im korice još sijale od mladosti?
Knige savršene u svojoj nenametljivosti,tople,istinite i jednostavne,one što zasvetlucaju i zagreju kao vatra u ognjištu jednog jezika i jednog vremena,one čije žeravice ne mogu da sunu u nebo i postanu neprolazne zvezde.Ko zna da ipak ne sjaje na drugim nebesima,kao zvezde drugih svetova,kao što i mi sami možda ipak živimo večni život u vidu nekog sjaja ili barem svetlucanja.? "
(Gordana Ćirjanić)
Нема коментара:
Постави коментар