Uđi u moje oči
pre nego što ih sklopim
da te pod trepavicama čuvam.
M.Bećković
понедељак, 25. август 2014.
Sopstvenost
Život svakog čoveka je put ka samome sebi,
pokušaj jednog puta, nagoveštaj jedne staze. Nijedan čovek nikada nije
on sam, ali svaki teži da to postane, poneko potmulo, poneko jasnije,
svako kako ume. Svako nosi do konca ostatke svog rođenja,
sluz i ljušturu jednog prasveta. Poneko ne postane čovek nikada, već
ostaje žaba, ostaje gušter, ostaje mrav. Poneko je gore čovek, a dole
riba. Ali svaki je hitac prirode uperen ka čoveku. Svima nam je
zajedinčko poreklo, majke naše, svi mi potičemo iz istog ždrela, ali
svako, kao pokušaj i hitac iz dubina, teži vlastitoj svrsi. Mi možemo
razumeti jedan drugog, ali svako od nas može da protumači samo sebe
samog." Hese
субота, 23. август 2014.
Sudba
Sudba
Na sinjem moru
Lađa jedna brodi;
Da mogu samo znati:
Kuda je sudba vodi?
Vetar talasa more,
Valovi liče gori.
Nemoćno, teškom mukom se
Sa njima lađa bori.
Prešla je bura;
More pokoja nađe.
A pena talasa grli
Poslednji deo lađe.
Crnjanski
Na sinjem moru
Lađa jedna brodi;
Da mogu samo znati:
Kuda je sudba vodi?
Vetar talasa more,
Valovi liče gori.
Nemoćno, teškom mukom se
Sa njima lađa bori.
Prešla je bura;
More pokoja nađe.
A pena talasa grli
Poslednji deo lađe.
Crnjanski
петак, 22. август 2014.
Utočište
".... Ono je došlo kao sva saznaja,u jednom
dobro poznatom,često viđenom obliku.To je bila izreka koju sam slučajno
pročitao u jednoj knjizi,jedna stara rečenica,reč iz Svetog pisma koju
poznajem od pre mnogo godina i znam napamet.Ali danas je ona bila nova,danas je zvučala iznutra.
`Glas božji je unutra,u vama.`
Sada opet imam nešto čemu težim,što me vodi,čemu krv žrtvujem.To nije želja isan,to je cilj.
Taj cilj je opet - utočište.Ne pećina,ne brod.Ja tražim i želim utočište unutra u sebi,neki prostor ili tačku,u kojoj sam samo ja,gde svet ne dopire,gde sam kod kuće ja sam,utočište sigurnije od planine pećine,sigurnije i skrivenije od kovčega i groba.To je moj cilj.Ništa ne treba da bude u stanju da dopre tamo,da potpuno postane ja.
Onda neka nastanu oluje,neka nastupe bolovi,neka poteče krv.Ja sam još daleko od toga,ja sam na samom početku puta,ali to je sada moj put.Nije više moj san.
O,duboko utočište!Do tebe ne dopire nikakva oluja,tebe ne zahvata požar,tebe ne razara rat.Malena odajo u mojoj duši,maleni kovčežiću,malena kolevko,ti si moj cilj." (Hese)
`Glas božji je unutra,u vama.`
Sada opet imam nešto čemu težim,što me vodi,čemu krv žrtvujem.To nije želja isan,to je cilj.
Taj cilj je opet - utočište.Ne pećina,ne brod.Ja tražim i želim utočište unutra u sebi,neki prostor ili tačku,u kojoj sam samo ja,gde svet ne dopire,gde sam kod kuće ja sam,utočište sigurnije od planine pećine,sigurnije i skrivenije od kovčega i groba.To je moj cilj.Ništa ne treba da bude u stanju da dopre tamo,da potpuno postane ja.
Onda neka nastanu oluje,neka nastupe bolovi,neka poteče krv.Ja sam još daleko od toga,ja sam na samom početku puta,ali to je sada moj put.Nije više moj san.
O,duboko utočište!Do tebe ne dopire nikakva oluja,tebe ne zahvata požar,tebe ne razara rat.Malena odajo u mojoj duši,maleni kovčežiću,malena kolevko,ti si moj cilj." (Hese)
Spoznaja
"Puna ushićenja,duša njegova žudela je za
slobodom,prostorom,širinom.Nad njim se nadaleko i nepregledno raširilo
nebesko kube,puno tihih sjajnih zvezda.Od zenita do horizonta izdvajao
se još nejasan Mlečni Put.Sveža i nepomična tiha noć obavijala
je zemlju.Bele kule i zlatna kubeta Saborne crkve blistahu na plavom
kao safir nebu.Jesenje raskošno cveće u lejama oko kuće zaspalo je do
zore.Tišina zemaljska kao da se slivaše sa nebeskom,tajna zemaljska se
dodirivaše sa zvezdanom...
Aljoša je stajao,gledao,i najedared,kao posečen,baci se na zemlju.On nije znao zašto je grli,nije bio svestan šta ga je tako neodoljivo vuklo da ljubi zemlju,da je ljubi svu,ali ju je on ljubio plačući,jecajući i oblivajući je svojim suzama,i u zanosu se kleo da će je voleti,voleti u vekove vekova.`Oblij zemlju suzama radosti svoje i voli te uze svoje`...odjeknu u duši njegovoj.
Zbog čega je plakao?O,plakao je u ushićenju svom,čak i zbog tih zvezda što mu sijahu iz bezdana,i nije se stideo zanosa toga.Kao da se niti svih tih bezbrojnih svetova božjih najedared sastadoše u duši njegovoj,te ona sva treptaše `dodirujući svetove`.Htelo mu se da oprosti svima i za sve,a i da moli za oproštaj,ali ne za sebe,nego za sve i svja,a `za mene se drugi mole`,odjeknu opet u duši njegovoj.Ali sa svakim trenutkom je osećao jasno i nekako opipljivo: kako nešto čvrsto i nepokolebljivo,kao taj svod nebeski,silazi u dušu njegovu.Nekakva ideja ovlađivaše njegovim umom,i to za sav život,i na vekove vekova.Bacio se na zemlju kao slab mladić,a ustao kao odlučan borac za ceo život,i uvide i oseti to najedared,u trenutku svog ushićenja.I nikad,nikada,celoga svoga veka,ne mogade Aljoša zaboraviti taj trenutak.`Neko poseti moju dušu u onom času`,govorio je kasnije čvrsto verujući u svoje reči..." (Dostojevski)
Aljoša je stajao,gledao,i najedared,kao posečen,baci se na zemlju.On nije znao zašto je grli,nije bio svestan šta ga je tako neodoljivo vuklo da ljubi zemlju,da je ljubi svu,ali ju je on ljubio plačući,jecajući i oblivajući je svojim suzama,i u zanosu se kleo da će je voleti,voleti u vekove vekova.`Oblij zemlju suzama radosti svoje i voli te uze svoje`...odjeknu u duši njegovoj.
Zbog čega je plakao?O,plakao je u ushićenju svom,čak i zbog tih zvezda što mu sijahu iz bezdana,i nije se stideo zanosa toga.Kao da se niti svih tih bezbrojnih svetova božjih najedared sastadoše u duši njegovoj,te ona sva treptaše `dodirujući svetove`.Htelo mu se da oprosti svima i za sve,a i da moli za oproštaj,ali ne za sebe,nego za sve i svja,a `za mene se drugi mole`,odjeknu opet u duši njegovoj.Ali sa svakim trenutkom je osećao jasno i nekako opipljivo: kako nešto čvrsto i nepokolebljivo,kao taj svod nebeski,silazi u dušu njegovu.Nekakva ideja ovlađivaše njegovim umom,i to za sav život,i na vekove vekova.Bacio se na zemlju kao slab mladić,a ustao kao odlučan borac za ceo život,i uvide i oseti to najedared,u trenutku svog ushićenja.I nikad,nikada,celoga svoga veka,ne mogade Aljoša zaboraviti taj trenutak.`Neko poseti moju dušu u onom času`,govorio je kasnije čvrsto verujući u svoje reči..." (Dostojevski)
Rešetke
"-Vaša dobrota,vaša dužnost,vaša vernost-rešetke su vašeg zatvora.
-Ali ja ne mogu biti slobodan,jadao se Brojer.Dao sam sveti bračni zavet.Imam dužnost prema svojoj deci,svojim učenicima,svojim pacijentima. (...)
-Brak ne treba da je zatvor,već vrt u kome se gaji nešto uzvišenije.Možda jedini način da spasete svoj brak jeste da ga se odreknete. (...)Bračni zavet je svetinja.Ipak,glas mu je bio opor - bolje da pogaziš bračni zavet nego da on tebe zgazi!"
(Irvin D.Jalom)
Tajna
"Dovoljno je da obratiš pažnju na ono što ti
se događa u životu i otkrićeš - svakog trenutka u toku dana - gde On
skriva svoje reči i svoju volju.Trudi se da ispuniš ono što On traži: to
je jedini razlog tvog postojanja na ovome svetu." (Koeljo)
четвртак, 21. август 2014.
Mozaik
"Mi nismo atomi prašine koja se u oblacima bez cilja diže, leti nad drumovima, nego sićušni delovi beskonačnog mozaika kome ja ne mogu ni naslutiti smisao, oblik ili veličinu, ali u kom sam našao svoje mesto i stojim pobožno, kao u hramu!" (Ivo Andrić)
Katedrala
Katedrala
Ima u meni visoka katedrala
prozora blistavih i uskih ko munja,
i stara,stara.
Neko njena vrata
slobodno otvara
i kao po svom domu po njoj hoda;
pokušam li da je na dan iznesem,
sruši se kao kula od karata.
D.Maksimović
понедељак, 18. август 2014.
Pesoa
NE ZNAM KOLIKO DUŠA IMAM
Ne znam koliko duša imam.
Menjam se svakog trena.
Stalno me progone.
Nikad sebe nisam našao
niti sebi poverovao.
Dušu imam samo.
Ko dušu ima, mira nema.
Ko vidi, samo je ono što vidi.
Ko oseća, nije ono što je.
Držim se onoga što jesam i što vidim,
oni me vraćaju a ne ja sâm.
Svaki moj san i moja želja
je ona koja se rađa a moja nije.
Ja sam slika sebe samog.
Na sopstvenom putu služim,
različitom, nestalnom, usamljenom.
Ne znam osetiti gde sam.
Zbog toga, lud čitaću
svoje biće, kao stranice.
Ono što sledi, predviđeno nije
što je prošlo, zaboravljeno je,
beležim napomenu onoga što pročitah
ono što prosudih i osetih.
Čitam ponovo i kažem: ”Zar sam to bio ja?”
zašto sam to napisao, samo Bog zna.
(Fernando Pesoa)
Ne znam koliko duša imam.
Menjam se svakog trena.
Stalno me progone.
Nikad sebe nisam našao
niti sebi poverovao.
Dušu imam samo.
Ko dušu ima, mira nema.
Ko vidi, samo je ono što vidi.
Ko oseća, nije ono što je.
Držim se onoga što jesam i što vidim,
oni me vraćaju a ne ja sâm.
Svaki moj san i moja želja
je ona koja se rađa a moja nije.
Ja sam slika sebe samog.
Na sopstvenom putu služim,
različitom, nestalnom, usamljenom.
Ne znam osetiti gde sam.
Zbog toga, lud čitaću
svoje biće, kao stranice.
Ono što sledi, predviđeno nije
što je prošlo, zaboravljeno je,
beležim napomenu onoga što pročitah
ono što prosudih i osetih.
Čitam ponovo i kažem: ”Zar sam to bio ja?”
zašto sam to napisao, samo Bog zna.
(Fernando Pesoa)
Pretnja
Pretnja
To je ljubav. Pokušaću da se sakrijem ili pobegnem.
Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu. Lepa maska se promenila,
ali, kao i uvek, jednistvena je. Čemu moji talismani: bavljenje
književnošću, nepouzdana erudicija, učenje reči koje je koristio oštri
sever da opeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva,
galerije Biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke,
ratničke seni predaka, bezvremena noć, ukus sna?
Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena.
Već se vrč razbija na izvoru, već čovek ustaje na cvrkut ptice,
potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donela spokoj.
To je, već znam, ljubav: nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i
sećanje, užas življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim
vradžbinama.
Ima jedan ulični ugao kojim se ne usuđujem da prođem.
Vojske me već opkoljavaju, horde.
(Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.)
Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena svuda po telu. (Borhes)
Tango
Tango nisu samo odsečni pokreti plsača,već nešto mnogo više.To su snažna osećanja prigušena pokretom-ljubav,tuga,ljubomora,mržnja,osveta...Strasti...Vatra što sagori svakoga.Bezuslovna predanost dva tela, njihovo sveprožimanje i preplitanje,potpuna posvećenost i verovanje, čineći tako jedno jedinstveno biće u pokretu.Ljubavna priča!Eros i Tanatos!Jedan celi život u isečku vremena.
https://www.youtube.com/watch?v=IEVow6kr5nI
недеља, 17. август 2014.
Zapadno
"
Više nikad Šimamoto neću videti,mislio sam.Ona više ne postoji nigde
osim u mojim mislima.Nestala je iz mog života.Bila je tu,ali sada je
više nema.U stvarima koje su negde na sredini a koje ne postoje,nema ni
sredine.Može biti da južno od granice nekakvo MOŽDA i
postoji.Ali,zapadno od sunca,tog MOŽDA nema."(Murakami)
Pogled unatrag
"...Zašto nam se,kad gledamo unatrag,čini da je ono što je bilo lepo,okrnjeno time što je skrivalo ružne istine." (B.Šlink)
Čovek
"Tada nisam znao.Nisam mogao znati da ću
jednoga dana možda povrediti nekoga tako duboko da neće moći da se
oporavi.Da čovek nekad može da povredi drugoga svojim pukim
postojanjem."
(H.Murakami)
(H.Murakami)
Pukotina
"Sve na svetu ima pukotinu" kaže Leonard Cohen. "Ali na taj način svetlost pronađe svoj put i uđe..."
Sudbina
"(...)sudbina je obično iza ćoška.Može biti
lupež,kurva ili prodavac srećki: njene tri najdelotvornije
inakarnacije.Ali ne praktikuje kućne posete.Morate je zgrabiti."
(K.R.Safon)
субота, 16. август 2014.
Secret Life
In My Secret Life
https://www.youtube.com/watch?v=1MPw8pPIlOc&list=RD1MPw8pPIlOc#
I saw you this morning.
You were moving so fast.
Can't seem to loosen my grip
On the past.
And I miss you so much.
There's no one in sight.
And we're still making love
In My Secret Life.
I smile when I'm angry.
I cheat and I lie.
I do what I have to do
To get by.
But I know what is wrong,
And I know what is right.
And I'd die for the truth
In My Secret Life.
Hold on, hold on, my brother.
My sister, hold on tight.
I finally got my orders.
I'll be marching through the morning,
Marching through the night,
Moving cross the borders
Of My Secret Life.
Looked through the paper.
Makes you want to cry.
Nobody cares if the people
Live or die.
And the dealer wants you thinking
That it's either black or white.
Thank G-d it's not that simple
In My Secret Life.
I bite my lip.
I buy what I'm told:
From the latest hit,
To the wisdom of old.
But I'm always alone.
And my heart is like ice.
And it's crowded and cold
In My Secret Life.
Leonard Cohen
https://www.youtube.com/watch?v=1MPw8pPIlOc&list=RD1MPw8pPIlOc#
I saw you this morning.
You were moving so fast.
Can't seem to loosen my grip
On the past.
And I miss you so much.
There's no one in sight.
And we're still making love
In My Secret Life.
I smile when I'm angry.
I cheat and I lie.
I do what I have to do
To get by.
But I know what is wrong,
And I know what is right.
And I'd die for the truth
In My Secret Life.
Hold on, hold on, my brother.
My sister, hold on tight.
I finally got my orders.
I'll be marching through the morning,
Marching through the night,
Moving cross the borders
Of My Secret Life.
Looked through the paper.
Makes you want to cry.
Nobody cares if the people
Live or die.
And the dealer wants you thinking
That it's either black or white.
Thank G-d it's not that simple
In My Secret Life.
I bite my lip.
I buy what I'm told:
From the latest hit,
To the wisdom of old.
But I'm always alone.
And my heart is like ice.
And it's crowded and cold
In My Secret Life.
Leonard Cohen
Mesec
https://www.youtube.com/watch?v=CpAjhRYDh4g
Poljubi me...dotakni me usnama
...sa usnama
k`o zgaženim trešnjama...
петак, 15. август 2014.
Put
"
I kad se pred tobom otvore mnogi putevi a ti ne budeš znala kojim da
kreneš,nemoj poći bilo kojim,nego sedi i sačekaj.Diši duboko i s
povernjem u sebe,onako kako si disala onog dana kada si došla na svet;ne
dozvoli da ti nešto odvuče pažnju; čekaj, i dalje čekaj.Budi mirna,ćuti
i slušaj svoje srce.Kad čuješ njegov glas,ustani i idi kuda te ono
vodi. " (S.Tamaro)
Forma
"Svaki put kada se osetiš izgubljenom i
zbunjenom,pomisli na drveće i seti se kako ono raste.Ne zaboravi da
jedno drvo sa velikom krošnjom i malim korenjem iščupa prvi nalet
vetra,dok kroz drvo sa mnogo žila i malom krošnjom i sokovi jedva protiču.Korenje
i krošnja moraju da rastu zajedno;moraš da budeš istovremeno u stvarima
i iznad njih,sdamo tako ćeš moći da ponudiš hlad i zaklon,samo tako ćeš
se, kad za to dođe vreme,okititi i cvetovima i plodovima."
(S.Tamaro)
(S.Tamaro)
Posledica
Ko baci kamen u vodu odgovoran je još i za poslednje treperenje kruga na ivici jezera. / Vajnštok
четвртак, 14. август 2014.
Izlaz
Sa početkom samog postojanja i prvim pokretom u majčinoj utrobi, postavlja se za nas pitanje izlaza.
A kad se oslobodimo te tamnice, to je samo prividno i privremeno oslobođenje, jer sa prvim zrakom zemne svetlosti počinje novo i dalje, sve življe, traženje izlaza. I traje do poslednjeg daha i poslednjeg pokreta.
Tome traženju služe sve naše misli, sva naša lutanja, svi naši — i najneverovatniji — postupci, napori, zaleti I sudari.
Andrić
Remek-delo
Obični ljudi čekaju da im život otkrije tajne,ali onim retkim,onim
odabranim,misterije sveta se otkrivaju pre nego što se veo podigne.
Ponekad je to efekat umetnosti,uglavnom književne umetnosti,koja se u
isto vreme bavi strastima i intelektom.Međutim,s vremena na vreme mesto i
funkciju umetnosti preuzima neka snažna lišnost,na izvestan način postaje
pravo umetničko delo,pri čemu Život ima svoja divna remek-dela,baš kao i
poezija,skulptura ili slikarstvo.
Oskar Vajld
среда, 13. август 2014.
Pozitivne misli
Ceo naš misleni i osećajni život, koji čini osnovu našeg bića, valja lagano usmeravati prema afirmativnim mislima, jer nas samo ovakve misli krepe, nude novu energiju (energiju davanja i poklanjanja, a ne samo uzimanja i grabljenja)...
V.Jerotić
V.Jerotić
Smiraj dana
Kad provedemo sunčan i lep dan u prirodi, sami ili u društvu, mi primimo u sebe vidike, vetar, daljine, deo sunčeva puta i misli koje donosi smiraj dana. Predveče se vratimo u svoj grad, obogaćeni, teški kao pčela natovarena cvetnim sokom i peludom, osećamo se jaki i slobodni, iznad svega što nas vezuje sa poznatim stvarima, ljudima i prilikama, kao mirni pobednici, bez rana, bez gorčine u sebi, a sa izgledima na dug i trajan mir pred sobom.
I.Andrić
уторак, 12. август 2014.
Zvezdano nebo
Čarobni snovi u nama i zvezdano nebo iznad nas
Magical dreams in us and the starry sky above us
https://www.youtube.com/watch?v=Mk2jjCSeUHc#
Ruža
Pogledajte nebo.Upitajte se: "Da li je ovca pojela ružu ili nije?"
I vidjet ćete kako se sve mijenja...
Egziperi
понедељак, 11. август 2014.
Bojazan
" Pozovem li u ponoć koga,
mogu mu prekinuti zagrljaj i san;
zakasniti za večnost mogu,
pozovem li idući dan."
(D.Maksimović)
mogu mu prekinuti zagrljaj i san;
zakasniti za večnost mogu,
pozovem li idući dan."
(D.Maksimović)
Molitva
Neka nam san ne nanese slike
od kojih se ispašta,
neka nam noćas bude milostiva
kraljica nesanice, mašta.
Neka vas noć dovede
lika ovozemaljskog, jasnog
kao u onih koji među nama sede,
neka vas ostavi do u doba kasno.
Neka pričeka da vam iskažemo
što za života stigosmo retko,
neka nam noćašnju deonicu bdenja
radosna sećanja osvetle.
Neka ne usnimo da vas tamo muče,
napuštene,
neka noćas ne budemo svesni
vaše smrti
i beskrajnosti njene.
Desanka Maksimović
Svetlucanja
" Ponekad pišemo najnežnije priče,Ili se ranjavamo kidajući iz sebe stihove.Ono malo najboljeg što imamo i umemo,lagano i strpljivo slažemo u pasuse i u knjige koje neko nekad pročita.Da li i knjige umiru sa smrću pisca i onih čitalaca koji su ih zavoleli dok su im korice još sijale od mladosti?
Knige savršene u svojoj nenametljivosti,tople,istinite i jednostavne,one što zasvetlucaju i zagreju kao vatra u ognjištu jednog jezika i jednog vremena,one čije žeravice ne mogu da sunu u nebo i postanu neprolazne zvezde.Ko zna da ipak ne sjaje na drugim nebesima,kao zvezde drugih svetova,kao što i mi sami možda ipak živimo večni život u vidu nekog sjaja ili barem svetlucanja.? "
(Gordana Ćirjanić)
недеља, 10. август 2014.
Tama
Kako je strašno biti sam.Udarati glavom o pocrnele zidove i u mraku se spoticati o oronule stepenice sopstvenih ponora,skrivenih iza zarđalih kapija duše.Čeznuti za svetlima velegrada što gutaju očaj usamljenika. Dok drhti noć.
- Da li se ponekad dobronamerno osmehnete nečijem tužnom pogledu?
- Da li ste ikada poželeli sreću nepoznatom čoveku na kiši što čeka tramvaj?
- Da li ste pomislili da će on otići do poslednje stanice,iza koje više ništa ne postoji?
- Da li ste ikada osetili kako je strašno izgubiti se u maglama tuđih bezosećajnosti?
- Da li će neke novembarske kiše sprati sa neba prolećne tuge?
Olovne magle progutaše mesec i paučina misli ispuni tamu.
MOŽDA JE MOJE MOŽDA
Moja najlepše nenapisana ljubavna pesma
ni u jednoj antologiji nežnosti
nije zapisano tvoje ime
nijedna pesma nije mogla
tako nežno
da govori ono što ćuti
( najlepša pesma nikada nije napisana
najveće istine nikada nisu rečene)
i jednoga dana
kada beskonačno zašto postane
konačno ti
ti-tako mnogo jedna
(moja najlepše nenapisana pesma)
ni u jednoj antologiji nežnosti
neću pomenuti tvoje ime
(najveće istine nikada neće biti rečene
najlepša pesma nikad neće biti napisana)
najmudrija od svih tuga zove se sreća
najveće nežnosti – najlepše se ćute
uvek sam za jednu nežnost bio lepši
od svih tvojih tuga
uvek si za jedno "ne smem"bila nevinija
od svih mojih razloga
moja najsentimentalnija legenda o nežnosti
neodredjena dimenzija svih mojih čula
u namerama odjeka
neka najlepša večnost sa hiljadu lica
i jednom prolaznošću
mit o volim
uvek si za jedno "ne smem"bila nevinija
od svih mojih razloga
uvek sam za jednu nežnost bio lepši
od svih tvojih tuga
u tebi se najjevtinije na svetu
prodaje večnost
ali i najskuplje plaća
u tebi se najlepše veruje u besmrtnost
u beskraj
tkana od neke čudne
svečane beskonačnosti
uvek ista
i uvek drukčija
nedovršen beskraj
neprekidna svežina sveta
sa ovo malo beskončnosti u sebi
u tebe mogu verovati do iščeznuća
nežnošću potpisujem sve
iako znam:
isuviše nežnosti može da smeta
ljubavlju se ne ispravlja svet
ipak
sa ovo malo beskonačnosti u sebi
u tebe mogu verovati do iščeznućan
ne mogu te više imati ni nemati
zbog nečeg što je kao čekanje
izmedju uvek i nikada
zbog mnogo malih običnih možda
zbog nečeg tako konačnog kao beskonačnost
ni dodirnuti te ne mogu više
onako –
kao da sam te dodirnuo zauvek
ne mogu te više ni nemati ni imati
jedna prolaznost više
jedna je prolaznost manje
zbog neke sasvim druge poetike razloga
ni previše ni premalo
i mnogo je i malo
i smrt
i smrt će jednom umreti
kao priroda umetničkih predmete promenjena
u nedogled
nežnost – neka najlepša zakletva beskonačnosti
treba jednom obećati i ono
što se ne obećava nikad
treba ući u srce zvezde da bi je video izdaleka
ne mogu te više ni imati ni nemati
video sam kako prolazi večnost
i tišinu sam naučio da ćuti
jedna prolaznost više
je jedna prolaznost manje
ni previše ni premalo
i mnogo je i malo
ili
koliko malih običnih možda
u jedno zauvek može da stane
treba ući u srce zvezde da bi je video izdaleka
ne mogu te više ni nemati ni imati
zaboravio sam da te zaboravim
možda će sva moja možda biti samo tvoje nikad više
ali
možda je moje jeste iskrenije od svih tvojih nije
možda je moje jednom strpljivije od svih tvojih neču
možda moje nekad više znači od svih tvojih nikad
možda je moje možda lepše od svih tvojih zauvek
najlepša pesma nikad neće biti napisana
biće još onih koji će za jednu nežnost
biti lepši
od svih nečijih tuga
biće još onih koji će za jedno ne smem
biti nevinije
od svih nećijih razloga
biće ih – više od nežnosti
i najmudrija od svih tuga zvaće se sreća
u sva buduća neka najlepša predvečerja na svetu
možda će još nečuje možda
biti lepše od svih nečijih zauvek
možda će još nečije jednom
biti strpljivije od svih nečijih neću
ali
najlepša pesma nikad neće biti napisana
najveće nežnosti – najlepše ćute
Mita Golić
Nikad
NikadIdem putem kojim proći neću više nikad.
Nikad,pučina tajanstvena i beskrajna.
Nikad više večerašnju ja neću čuti železnu
mrežu cvrčaka na krunama masline.
Nikada više zbog istog bola neće mi more
mirisati daljinom i tugom.
Nikad,pozdrav gorki kojim ja svako veče
pozdravim svoje srce.
Desanka Maksimović
Пријавите се на:
Постови (Atom)