четвртак, 25. септембар 2014.

SAN


SAN

Da ne bih mogla na zemlju da se vratim,
kao robinji ukradenoj vezao si mi oči
rupčićem magle,
utulio za sobom sveću,
i odveo me u kraj nepoznati
do košnica odakle zvezde izleću.

I tu si me samu samcitu,
nevino i lako kao kos ženku,
ostavio zaslepljen neke planete sjajem
i na prvom sunčevom satelitu
otisnuo se za njom
zvezdanim beskrajem.

Prenuh se od ovog sna kao od more,
ali zbivalo se ponovo tako
sve do zore.

D.Maksimović


Нема коментара:

Постави коментар