Ogledala

"Htela je da vidi svoju veliku lepotu,ali nije bilo ogledala na svetu.Tad reče svome dragom: Otvori mi tvoje velike zenice da vidim svoju lepotu.
Velike zenice čoveka koji qubi otvoriše svoja sjajna ogledala.Žena izvadi iz svoje kose cveće i čiode,ogrnu se vlasima kao senkom,i zaklikta od radosti.
I poče da igra kao plamen,kao zraci,kao senke,kao žito,kao talasi,kao zmije,kao mačke,kao noćne sablasti.
I u toj radosnoj i divljoj igri,ona razbi ogledala.A kad je razbila ta ogledala,nije više znala kakva je,je li lepa ili je odvratna.Jer u pomračenju tih ogledala nestala je i ona sama."
(Dučić)