"Čitajući dobre pisce dešavaju se pred nama čuda.Često na početku neke rečenice,kad vidimo kako se pomalja jedna misao,mi zastanemo zadivljeni i uplašeni.I sa nevericom se pitamo:
`Je li mogućno?Hoće li se to što naslućujemo zaista desiti?Je li ovo zaista ona ista misao koju smo i mi,ne jednom,naslutili pri dodiru svesti sa svetom oko nas,skriveni deo naše unutarnje stvarnosti?
Zar ima još neko da je ovo ovako video i osetio?`
A kad pročitavši do kraja,vidimo da je zaista tako,mi ostajemo nad tom rečenicom zamšljeni,zahvalni i srećni,jer nam je pao u deo najveći dar koji čitanje može da pruži: osetili smo da nismo sami,ni u najtežim, ni u najlepšim trenucima,ni u svojim najgorčim nedoumicama,ni u najsmelijim zaključcima,nego da smo povezani i sa drugim ljudima mnogostrukim i tajnim vezama, koje i ne slutimo,a koje nam `naš pisac` otkriva. To je spasonosno." Ivo Andrić
Нема коментара:
Постави коментар