"O,ma ko da si,ostani
noćas kraj moga skuta,
nikuda ne polazi.
Za onim čega nema
duša mi gori i luta,
i boli,jer sve prolazi.
I čini mi se,negde ljudi sad
prolaznost imaju na umu,
pa će doći noćas na naš breg
da spokojno svega se odreku.
Večno nihaju jasike na drumu
dušu nemirnu.
Ćute blago plaveti neba i teku.
Noćas me samo pogladi
nežno i blago po kosama
i kaži reč mi šro greje.
Srce je moje pusto,
dušu mi mori osama,
i boli,jer prazno sve je.
I čini mi se,negde u blizini
rođeno srce da nekome smeta,
pa će doći noćas na naš breg
da nasmeje se svemu što biva.
Oblak u suton iznad šume sleta
i vrh livada brodi.
Putuju jutrom magle ponad njiva.
Desanka Maksimović
Нема коментара:
Постави коментар