"Opet jedno veče...I meni se čini
Negde daleko,preko triju mora,
Pri zalasku sunca u prvoj tišini,
Tužna, i u senci smaragdovih gora -
Bleda kao čežnja,nepoznata žena,
S krunom i u sjaju,sedi, misleć na me...
Teška je,beskrajna večna tuga njena
Na domaku noći,tišine i tame."
J.Dućić
Нема коментара:
Постави коментар