San za zimu
U ružičasti vagon sa plavim jastucima
Sešćemo, zimi, pa na put!
Biće nam lepo. Gnezdo s pomamnim poljupcima
Skrivaće svaki dremljiv kut.
Sklopićeš tada oči, da ne vidiš kroz prozor
Sav čudovišni onaj puk
U kom se mrzovoljno, da ispuni te grozom,
Crn demon ceri, crni vuk.
Tad će ti iznenada pecnuti obraz nešto.
I sićušni poljubac vratom će tvojim vešto
Potrčati, k’o pauk lud...
Rekavši: „Traži“, ti ćeš prignuti glavu k meni,
I tražićemo dugo tu bubu, zaneseni,
– A ona će da skita svud...
(Artur Rembo)
Нема коментара:
Постави коментар