петак, 30. јануар 2015.
Uberi dan
Uberi dan,jer taj dan si ti
Jedni, s očima uprtim u prošlost
Vide ono što ne vide; drugi, uperivši
Iste oči u budučnost, vide
Ono što se ne može videti.
Dušu mi pokloni
"Dušu mi pokloni.
Mene rastužuju ti krvavi požari
što iza sebe ostavljaju pepelište,
te oluje što nište
ženina snevanja blaga.
Dušu mi pokloni,
u ljubavi ja bih htela
do u večna vremena
da sve ostavlja traga.
............
Ja sam žena i ne čeznem samo
za vrelim ljubavničkim bdenjem
posle kojega duša pada;
htela bih u zagrljaju da doživim
svetle snove
i pijanstvo onog mutnog sklada
što ljubav se zove."
.............. (D.Maksimović)
среда, 28. јануар 2015.
уторак, 27. јануар 2015.
Hemisfera u kosi
"Dopusti mi da udišem dugo, dugo,
miris tvojih kosa,
da uronim u njih svoje lice
kao sto žedan uranja glavu u vodu izvora
i da mašem njima
kao mirišljavom maramicom
istresajući iz njih uspomene.
Kad bi samo mogla znati sta sve vidim
šta sve osećam
šta sve čujem u tvojim kosama
moja duša lebdi na mirisima
kao sto duša drugih lebdi na muzici..."
(Š.Bodler)
понедељак, 26. јануар 2015.
Na starom mestu
"...Čekam te na starom mestu...
Tamo gde ljubav počinje!"
https://www.youtube.com/watch?v=fTYviGaCn84
недеља, 25. јануар 2015.
Vodeni cvetovi
"Vodeni cvetovi, pričajte mi o svome životu, objasnite mi zašto takvo ime nosite da bih ja mogla posle deci bajku o vama ispričati!
Vetre, što stanuješ u livadi, tumači mi šta govori trava da bih posle ja drugima protumačila!
Pomozite mi, pauci, da spletem bajku prozračnu kao vaše mreže, a kojom ću kao i vi mrežama uloviti i nebo i zemlju, i vodu i oblake!"
(D.Maksimović)
Ti i ja
"Ti ispunjavaš moje misli
Dan za danom
pozdravaljm te u samoći
Van sveta
ti si zagospodarila
Mojim životom i smrću.
Kao sunce na izlasku
Moja duša tebe netremice gleda
kao jedino oko.
Ti ličiš na uzvišeno nebo,
Ja ličim na beskrajno more
A između pun mesec plavi.
Ti si večito spokojna
Ja sam bez počinka trajno
Pa ipak na dalekom horizontu
Mi se stalno srećemo."
(R.Tagore)
субота, 24. јануар 2015.
четвртак, 22. јануар 2015.
Potrebno mi je mnogo sunca
"Potrebno mi je mnogo sunca,
i to i noću, jedno da me susreće,
jedno da za mnom svetlost baca,
u ponoru jedno dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.
Potrebno mi je mnogo nežnosti,
i to svakog dana, i mnogo od milošte reči:
potrebno mi je primirje
između srca i sećanja
između neba
i bola koji pred njim kleči.
Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi prijatelj i to što veći,
potrebni su mi mostovi viseći
preko mržnje,
preko nesporazuma nepremostivoga. " (D.Maksimović)
среда, 21. јануар 2015.
уторак, 20. јануар 2015.
понедељак, 19. јануар 2015.
недеља, 18. јануар 2015.
субота, 17. јануар 2015.
Zla noć
"O,ma ko da si,ostani
noćas kraj moga skuta,
nikuda ne polazi.
Za onim čega nema
duša mi gori i luta,
i boli,jer sve prolazi.
I čini mi se,negde ljudi sad
prolaznost imaju na umu,
pa će doći noćas na naš breg
da spokojno svega se odreku.
Večno nihaju jasike na drumu
dušu nemirnu.
Ćute blago plaveti neba i teku.
Noćas me samo pogladi
nežno i blago po kosama
i kaži reč mi šro greje.
Srce je moje pusto,
dušu mi mori osama,
i boli,jer prazno sve je.
I čini mi se,negde u blizini
rođeno srce da nekome smeta,
pa će doći noćas na naš breg
da nasmeje se svemu što biva.
Oblak u suton iznad šume sleta
i vrh livada brodi.
Putuju jutrom magle ponad njiva.
Desanka Maksimović
Sanjalaice i pesnici
"...Prirode tvoga kova, snažnih i nežnih čula, nadahnuti ljudi, sanjalice pesnici, ljubavnici, gotovo uvek nadmašuju nas ostale, nas ljude od duha. Vi vodite poreklo od majke. Vi živite u obilju, vama je data snaga ljubavi i sposobnosti doživljavanja... Vama pripada izobilje života, vama sok plodova, vama vrt ljubavi, lepa zemlja umetnosti. Vaš zavicaj je zemlja, naš ideja." (H.Hese)
петак, 16. јануар 2015.
Susret
SUSRET
Jedan se pogled iskrao kradom
iz plavog sna sa dna tišine,
zasjao iskrom, bljesnuo nadom
i zaživeo usred tmine.
I poput duge u kišnom danu
na tren tama poče da plamti
kad lagan dodir na mome dlanu
ostavi nešto što se pamti.
Prebrzo sve su prekrile sene,
i sjaj u oku, i to lice...
Ostaše reči nedorečene
za neke druge pozornice.
I ništa više. Sve što je bilo
začas se pokri velom ćutnje.
Sve sakri plavi san svojim krilom
i nesta svega osim slutnje.
(D.Konstantinović)
четвртак, 15. јануар 2015.
уторак, 13. јануар 2015.
Пријавите се на:
Постови (Atom)