"Podigni moj pogled sa zemlje i ne dopusti da zaboravim na uživanje u zvezdama." (Og Mandino)
недеља, 30. новембар 2014.
Prazan život
Prazan život
Sve ulice nas vrijeđaju
uvijek istim licima,
a naše duše žeđaju
za beskrajnim vidicima.
O mi smo toga presiti.
Pobjeć, pobjeći nekuda.
Mi čudo jedno čekamo,
a neće nam se desiti.
Ne kunemo se mukama,
a radosti ne dolaze;
i dani tako prolaze
sa vječno praznim rukama.
(D.Cesarić)
Mudrost
"Mudrost
se ne nasleđuje, moramo je otkriti sami, na putu koji niko ne može
preći umesto nas, niti nas njega poštedeti."
(M.Proust)
субота, 29. новембар 2014.
Granice u očima
"Ogroman je problem kada je čovek veći iznutra nego spolja. Jer, ljudi imaju granice u očima, sa olako podmitljivim stražarima. Nauči da stvari gledaš po tome kako dišu, i ne slušaj šta govore, već traži šta su nam prećutale. Nauči da stvari ljubiš tamo gde im je srce, a ne gde su im spojevi usana, i tek tada će te se dotaći skroz. Nauči da grliš ramenima, a ne šakama. Ramenima se više obuhvata." (Ratko Petrović)
петак, 28. новембар 2014.
Označene strane
...Čudno je kako ostaju nakon
Što sve prođe
Označene strane u knjigama
Koje su se čitale uz prigušeno svijetlo
Kišnih večeri
Dok je u sobu ulazio miris mokrih kora drveća
Čudno je kako sve na svom mjestu ostavi sreća...
(Ž.Krznarić)
Možda spava
"Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.
Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, nevidjena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla."
(V.Petković Dis)
четвртак, 27. новембар 2014.
Sunčana magla
"U sunčanoj magli oklijevajućih sati, kakvo je silno tvoje priviđenje u plavetnilu nebeskom, o ženo!"
(R.Tagore)
Opasne staze
"Životne mu staze postaju opasne,
jer mnogi ne vole basne…
Basnopisac nemoj biti ako te spopada muka
kad u šumu stupaš a bojiš se vuka!"
(S. V. Mihalkov)
Istinska ljubav
". . . Istinska ljubav se radja u duhovnom sporazumevanju i ako se to sporazumevanje ne desi istoga casa, nece se desiti ni za godinu, niti za celi vek." (H. Džubran)
среда, 26. новембар 2014.
U nekom snu
Ne, više nije važno šta ću reći.
Već beše sve to nekad ko zna kad
u nekom snu il nekoj čudnoj reči.
Ja posle sna tog ne znam kuda sad.
Ti, snu moj, moje tamno podne, sen
zar svedok predela nestvarnih ja
za svet od tople gline umešen!
Kuda da odem posle ovog sna.
(B.Miljković)
уторак, 25. новембар 2014.
Snove snivam...
Snove snivam, snujem snove,
snujem snove biserove,
u snu zivim, u snu disem,
al' ne mogu sitne snove,
ne mogu ih da napisem.
Snove snivam, snove snujem,
u slike bih da ih kujem,
al' su sanci poletanci,
ne mogu ih da prikujem
srcu mome laganome.
Al' nasloni na te snove
tvoje grudi biserove,
dve ledene biser kapi:
ta bi studen smrzla snove,
sve te slike sledila bi
.
(L.Kostić)
Boja ljubavi
"U našem životu, kao na slikarevoj paleti, postoji samo jedna boja koja životu i umetnosti daje smisao. To je boja ljubavi." (M.Šagal)
Pauci
Pomozite mi, pauci, da spletem bajku prozračnu kao vaše mreže, a kojom ću kao i vi mrežama uloviti i nebo i zemlju, i vodu i oblake! (D.Maksimović)
понедељак, 24. новембар 2014.
недеља, 23. новембар 2014.
Najlepši stihovi
"Nisam ti dorasatao.
Najlepše stihove o sebi napisala si sama.
Ja sam te samo prepisao iz sebe." (G.Tadić)
Ne čitam poeziju.Nemoj ni ti
"Ne čitam poeziju. Nemoj ni ti. To je kao kad otkriješ trik. Ne može više niko da te ubedi da je to magija, ma koliko dobro ga izveo. Ne čitam poeziju, stvarno. Nemoj je čitati ni ti. To je izumrli jezik za sporazumevanje među promašajima u ljubavi. Ljubavi je pisana reč ionako suvišna, jer u ljubavi sve već jeste vrhunska poezija. Ne čitam poeziju. Kad ti lepo kažem - nemoj ni ti. Ako ti je do poezije, uhvati nekog za ruku, uhvati sebe u nečijem oku. Prošetaj kroz sumrak. Odgledaj klizače na ledu. Osvoji osmeh. Poštedi život pauku. Zaviri u stopala balerine. Sve ostalo je znak da je negde krenulo naopako. Reči jesu divne, ali one dođu na kraju, kad sve to prethodno pokrene čoveka i protutnji kroz njega. A ne polazi s(v)e od reči. Ili je to možda razlika između onoga koji piše i onoga koji čita? Za jednog je to krajnja stanica, za drugog početna. Ne čitam poeziju. Ako nemaš koga da uhvatiš za ruku posle ovoga, razumeću što je čitaš, ako imaš - uhvati i ne vraćaj se. Jer sve ostalo znači da propuštaš da budeš poezija. Ne čitam..." (R.Petrović)
субота, 22. новембар 2014.
Ptica zna pesmu
" Ptica ne pjeva zato što zna odgovor. Ona
pjeva zato što zna pjesmu."
(Kineska poslovica)
Posle oluje
„Jednom kad oluja prođe, nećeš se sjećati kako
si je preživio. Nećeš biti siguran ni da li je oluja zaista prošla. Ali
jedno će biti sigurno. Kad preživiš oluju, nećeš biti ista osoba kao
prije oluje. Upravo zbog toga oluje i postoje."
(H.Murakami)
петак, 21. новембар 2014.
Svetlo u daljini
Svjetlo u daljini
Svjetalce jedno gori u daljini:
Jedino svjetlo u noćnoj dolini:
I trepti nježno.
Tako milo
Ko da se smiješi.
Ali gle! već se skrilo.
Ugasilo se. I ko bi ga znao,
Zašto ti bude odjedanput žao.
(D.Cesarić)
Čuješ li?
Čuješ li?
Čuješ li kako je blaga tišina nekapnute suze?
Dobro je ponekad zaplakati uz smešak.
To su one tuge zbog prohujale radosti,
koja se suzama ne sme naružiti,
jer bolje je što je prošlo, nego da nije bilo.
A možda bi bolje bilo da nije bilo,
kad nikada više biti neće?
Čuješ li kako ćutim tugu zbog toga?
Dobro je ponekad prećutati
da ne umem bez tebe.
Zašto da te mučim svojom mukom?
Bolje da ćutim i da te volim,
to ne možeš čuti.
(G.Tadić)
четвртак, 20. новембар 2014.
Nenapisana pesma
...ali
najlepša pesma nikad neće biti napisana
najveće nežnosti - najlepše ćute
(M.Golić)
Tvoje pesme
" Tvoje pesme su planete. Boravi na njima, ali se ne zadržavaj. Gubiš ono o čemu pišeš. Pevanje te drži na krilima pesme."
(S.Ruždi)
Usamljenost
"Usamljenost nije u tome što smo sami, nego u tome, što ne postoji ništa za čim čeznemo." (Stendal)
среда, 19. новембар 2014.
Širina i prostranstvo
Ni bogova ni molitava!
Pa ipak biva ponekad da čujem
Nešto kao molitven šapat u sebi.
To se moja stara i večno živa želja
Javlja odnekud iz dubina
I tihim glasom traži malo mesta
U nekom od beskrajnih vrtova rajskih,
Gde bih najposle našao ono
Što sam oduvek uzalud tražio ovde:
Širinu i prostranstvo, otvoren vidik,
Malo slobodna daha.
(I. Andrić)
Uspeh se ne prašta
"Ako nisi niko i ništa,ako tvoj rad nema nikakvog značaja,onda zaslužuješ svaku pohvalu.Ali onaj ko se izdigne iznad osrednjosti i postigne uspeh,krši zakon i mora biti kažnjen." (P.Koeljo)
уторак, 18. новембар 2014.
Vreme je novac
"Vreme je novčić tvog života. Imaš samo taj novčić i samo ti možeš odrediti kako ćeš ga potrošiti." (C. Sandburg)
Oprosti mi
Oprosti mi što te tražim
tako nespretno
u tebi.
Oprosti mi katkada moju bol.
To je zato što želim otkriti u tebi
najbolji deo tebe.
Ono što ti nisi videla, a ja vidim,
plivač u tvojoj nutrini, dragocenoj.
I uzeti to,
i držati visoko, kao što stablo
drži poslednju svetlost
koju je našlo u suncu.
I tada ćeš ti,
u potrazi za tim, uzići gore.
Da bi došla do toga,
popeta iznad sebe, kakvu te želim,
dotičući još samo svoju prošlost
ružičastim vršcima nogu,
dok ti je celo telo napeto, u usponu
od sebe samoj sebi.
I neka tada mojoj ljubavi odgovori
novo biće, koje si ti.
(P. Salinas)
Stvoreni mir
"Ništa čoveku nije važnije od svog mira i od sreće koju sam stvori.Zato je treba čuvati,tu svoju sreću,opkoliti je šančevima,i nikome ne dozvoliti da je ugrozi.Niko drugi neka me se ne tiče,život je surov,ljudi zli,i treba ih držati na odstojanju.Neka budu što dalje od svega što je tvoje i što ti je drago!" (M.Selimović)
субота, 15. новембар 2014.
Volim te
Volim te
Volim te za sve žene koje nisam upoznao
Volim te za sva vremena u kojima nisam živeo
Zbog mirisa velike pučine i mirisa topla hleba
Zbog snega što se topi i prvih cvetova
Zbog žednih životinja kojih se čovek ne plaši
Volim te zbog voljenja
Volim te zbog svih žena koje ne volim
Jedino u tebi ja se dobro vidim
Bez tebe ne vidim ništa nego široku pustoš
Između nekad i danas
Postojale su sve te smrti što sam ih
ostavio za plotom
Nisam mogao probiti zid svog ogledala
Morao sam učiti život slovo po slovo
Kako se zaboravlja
Volim te zbog tvoje mudrosti koja nije moja
Zbog zdravlja
Volim te unatoč svim obmanama
Zbog tog besmrtna srca što ga ne zadržavam
Ti misliš da si sumnja a nisi nego razum
Ti si veliko sunce što mi na glavu seda
Kad sam siguran u sebe sama.
(Pol Elijar)
петак, 14. новембар 2014.
Kako je lepa ljudska reč
"A uveče su sjedili na klupi,na mjesečini,osvježeni večernjom hladovinom,zadovoljni što su zajedno...I možda nikad,kao u tim večernjim časovima,dok je blijeda noć istrajavala svoje tiho bljedilo,nisu tako živo osjećali kako je život pun i kako je lijepa ljudska riječ.Ne znaš baš kakva je do kraja,ne možeš da joj uhvatiš korijen,kao duboko urasloj biljci,ali je srce puno neiskazanog zadovoljstva dok slušaš kako se riječi nižu jedna na drugu,kao niska." (M.Selimović)
Tišina
"Ko uspe da pronikne tišinu i nazove je njenim pravim imenom,taj je postigao najviše što smrtan čovek može postići.Ona više nije za njega ni hladna ni nema,ni pusta ni strašna...Ko uspe da zagreje i oživi samoću,taj je osvojio svet." (I.Andrić)
Пријавите се на:
Постови (Atom)