U zimski dan
Celoga je dana sneg lagano pad`o
kao s voćke cvet.
O, kako večeras, o kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snežne
kao leptir lak,
i nekome htela reci reci nežne
tople, lepe, nove, kakve ne zna svak.
I sutona celog, sneg je tiho pado
umoran i gust.
Večeras bih nekog ugledala rado,
ali njega nema. Put je davno pust.
Samo s bledog neba beloj zemlji sleću
Pahulje kroz zrak.
O, kako je bolno kad ti doći neće
neko koga čekas, a spušta se mrak.
(D.Maksimović)
Нема коментара:
Постави коментар