"Bilo bi mi suvišno da sretnem koga god:
kao reka skrivena smeje se moja samoća
i plavi se nada mnom nebesni svod.
Ostavila sam za sobom zla i dobra
vezana za radosti sveta.
O, kako se sada smeje moja samoća
u dva-tri malena cveta
što uz put radosna ih pobra'." (D.Maksimović)
Нема коментара:
Постави коментар