Jesenja samoća

                                                     JESENJA SAMOĆA

                                       Sve više sam, sve luđe sam, sve tuđe i sve tužnije,
                                       sve tamnije, sve sramnije, sve biva ružnije.

                                       Sve hladnije, sve gadnije, sve ledenije,
                                       samoća prazna, jesenja, a biva sve jesenije.
                                                                                      (M.Krleža)