Kiša

           Proleće zvoni kišama.Vetrovi caruju i ništa granica nema.Mrzim sivilo!
          Stojim uz prozor,zagledan u blistave kapi što klize niz mutnu površinu okna.Umire noć u kišama.Ćute misli,počivaju nemiri.Na kišom okupanim pločnicima...Razlivena sećanja.

Zašto te se sećam kad sam tužan, sa zgrčenom dušom?Da li to prolazi neko vreme?
Mislio sam da volim ovo kišno proleće.Voleo sam, izgleda, samo kišu...To je moja istina.

                                                                                                                                   (UBR)